Bilo jednom u Beogradu

Zbirka pri?a Bilo jednom u Beogradu , kako bi to Mihiz rekao, neka je vrsta „autobiografije o drugima“. To „drugo“ je u ovom slu?aju Beograd koga više nema, sa?uvan jedino u se?anju. Kako i sâm naslov upu?uje, pisac o njemu govori sa setom i nostalgijom, dakle pristrasno, s ljubavlju. Mada su „predeli detinjstva“ u zbirci jasno ozna?eni, oni su i deo svima prepoznatljivog univerzuma odrastanja i sazrevanja. To doba se u zbirci ispoljava na pomalo protivre?an na?in: u oskudici materijalnih dobara, ali zato u bogatstvu i opojnoj gustini života. Ko želi da se vrati u „predele detinjstva“, uz to se još ka?e?i na stari tramvaj, neka obavezno pro?ita ovu knjigu. Uživa?e u njoj ne samo u Beogradu koga više nema ve? i u vremenu koje se nikada više ne?e vratiti. „Pisane lepim jezikom i stilom, jednostavno i bez patetike, pri?e iz zbirke Bilo jednom u Beogradu omaž su jednom prohujalom Beogradu.“ (Rada Saratli?: Politika )