Erazmo Roterdamski

Erazmo Roterdamski, nekad najve?a i najsvetlija slava svoga veka, danas je, što da to pori?emo, jedva nešto više od pukog imena. Njegova bezbrojna dela, napisana na jednom zaboravljenom, nadnacionalnom jeziku, na humanisti?kom latinskom jeziku, spavaju nesmetano u bibliotekama; jedva da glas jednog jedinog od tih nekada širom celog sveta poznatih dela dopire i u naše doba. I njegov lik, jer je teško shvatljiv i sav u prelivima polutonova i protivre?nosti, zasenile su ja?e i silnije figure drugih svetskih reformatora, i o njegovom privatnom životu ne može da se kaže mnogo zanimljivog: ?ovek tišine i neprekidnog rada retko sebi stvara izrazitu biografiju. Štaviše, i samo njegovo delo za svest današnjih vremena zatrpano je i skriveno kao kamen temeljac pod ve? podignutom zgradom. Stoga treba unapred jasno i sažeto re?i da je ono što nam Erazma Roterdamskog, tog velikog zaboravljenika, ?ini još i danas, i upravo danas, tako dragim upravo ?injenica što je on me?u svim piscima i stvaraocima Zapada bio prvi svesni Evropejac, prvi borbeni prijatelj mira, najre?itiji branilac humanisti?kog, svetu i duhu upravljenog ideala. I što je on, povrh toga, u svojoj borbi bio za pravednije, dogovorno oblikovanje našeg duhovnog sveta, ta njegova tragi?na sudbina samo ga još prisnije veže s našim bratskim ose?anjem. Erazmo je voleo mnogo onoga što i mi volimo, poeziju i filozofiju, knjige i umetni?ka dela, jezike i narode, i, bez razlikovanja me?u njima, celo ?ove?anstvo u ime zadatka višeg moralnog usavršavanja. I on je samo jednu stvar na zemlji, kao suprotnost razumu, istinski mrzeo: fanatizam.