Lotijeva ženidba

Loti je kršten 25. januara 1872, kada mu je bilo dvadeset dve godine i jedanaest dana. Kada se krštenje vršilo, u Londonu i Parizu bilo je otprilike jedan sat popodne. Dole na drugoj strani zemljine kugle, u baštama pokojne kraljice Pomare, gde je krštenje izvršeno, bilo je otprilike pono?. U Evropi je bio hladan i sumoran zimski dan. Dole, u baštama kralji?inim, bila je tišina, grozni?ava ?ežnja letnje no?i. Pet osoba prisustvovalo je ovom Lotijevom krštenju, me?u mimozama i pomorandžama, u toploj i mirišljavoj atmosferi, pod nebom posutim nebrojenim južnim zvezdama. To behu: Ariitea, kneginja iz kraljevske porodice, Faimana i Teria, kralji?ine dvorkinje, Plumket i Loti, kadeti u marini Njenog Britanskog veli?anstva. Loti, koji se do tog dana zvao Hari Grant, zadržao je ovo ime u opštinskim knjigama i u spiskovima kraljevske marine, ali njegovi prijatelji usvojiše njegovo novo ime. Obred je bio prost; svršio se bez dugih govora, bez velikih ceremonija. Ove tri Tahi?anke imale su na glavi vence od prirodnog cve?a, a bile su obu?ene u haljine od ruži?astog muselina, s repovima. Pošto su uzalud pokušale da izgovore varvarska imena Hari Grant i Plumket, ?ije tvrde zvuke njihova maorska grla nisu mogla da podnesu, one odlu?iše da ih zamene re?ima Remuna i Loti , što su imena cve?a. Sutradan saopštena je ova odluka celom dvoru, i na Okeaniji nije više bilo ni Harija Granta , ni njegovog prijatelja Plumketa . Sem toga bi ugovoreno, da prve re?i uro?eni?ke pesme: „Loti tajmane, itd...“ kad se tihim glasom zapevaju no?u u blizini dvora, zna?e: „Remuna je tu, ili Loti, ili obojica; oni mole svoje prijateljice da do?u na njihov poziv, ili bar da im ne?ujno otvore baštenska vrata...“